13.7.07

Milovanje

Dan je bio jako loš. Zapravo već prethodni je bio gadan, neke ružne i neprijatne sitnice nizale su se jedna za drugom, opet su u talasima nailazili bolovi zbog kojih sam bila i tužna, i ružna u duši, i svega mi je bilo dosta i ništa, i niko nije mogao to da promeni, a onda je svanulo novo jutro i ništa nije bilo bolje, osim što sam se jako trudila da budem razumna i da se radujem svojoj ušuškanoj svakodnevnici, ali nije me htelo, nekako.

Iritirala me je svaka sitnica, a onda su opet krenule i krupnije stvari… Opet je svašta počelo da isplivava na površinu…Uveče sam na chatu po prvi put prasnula na javnom kanalu, čak i psovala, što na mene ne liči. Onda sam se slučajno setila monodrama Josipa Pejakovića, krenula da ih skidam sa Neta, slušala ih po ko zna koji put i smejala se punim srcem.

I setila se njega. I mislila na njega. Nije mi čak nedostajao. Samo sam se smejala i mislila na njega.

Onda je došla ponoć, ono doba kada se kočija pretvara u bundevu, a cipelica ostaje izgubljena kao putokaz princu… Ponoć, doba vukodlaka i veštica… Ponoć, sat kada se susreću dve godine i kada ljudi jedni drugima žele sreću. Ponoć, sat suza i sat strasti.

Onda je zapištala ona mala elektronska naprava bez koje nam je danas teško da zamislimo život. Pogledala sam gotovo odmah, mada to obično ne činim.

Odjednom sam imala utisak kao da me miluje. Uvek odmerenim, ali tako dobro odabranim rečima, iako ih sigurno ne smišlja unapred.

Njegovo ime u gornjem levom uglu ekrana, i opet ona srdačnost, tako osetna mada iskazana tako jednostavnim i naizgled neutralnim rečima.

Odložila sam odmah telefon, znala sam da neću odgovoriti. Ne tog istog trenutka, ne tako. Nešto kasnije uzela sam ga ponovo, tek da ponovo osetim, na izdisaju ružnog dana, lepotu milovanja rečima.

Još uvek se smešim.

3 коментара:

Анониман је рекао...

Draga moja...oslikala si recima moju dusu...ostah bez reci..._Anna_

Ljilja је рекао...

Nastavi da se smešiš :))) Ljilja

kishni је рекао...

mmmmmmm....bas je lepo....svidja mi se...e a kako nam samo malo fali...neka lepa rec, makar i neizgovorena...napisana nama....