I tako...
Ne znam sigurno da li sam na Krstarici sastavila godinu dana, ali tako je nekako...
I svašta sam naučila o sebi i o ljudima, a verovatno bih morala da budem tu još mnogo godina, pa opet ne bih sve naučila i uvek bi dolazila nova i nova iznenađenja, prijatna i neprijatna.
Generalno, ljudi – usamljeni smo i preplašeni strašno. I mnogo nas ima koji smo slobodni da budemo ili ono što smo, ili ono što nismo, SAMO IZA EKRANA. Meni lično to smeta, a ipak, iza ekrana sam malo više bila ono što sam u principu uvek IZNUTRA, a teško mi spoljašnost da uskladim sa tim. Sa tim nekim vrcavim duhom, dobrotom srca, iskrenošću, razumevanjem, pristojnom inteligencijom i dobrom sposobnošću za komunikaciju. Koje sam sakrila iza strahova, fizičkih mana i samoće. I onda se zalete razni, jer ne veruju da je baš tako loše kao što kažem, ili pak veruju da će njihov problem pored mog izgledati manje ozbiljan. Pa će se osećati veći i važniji. I tu, naravno, nastaje povređivanje. Zbog nesporazuma, uglavnom.
S druge strane, upoznala sam sjajne ljude, odlične drugare, i to mi je dovoljno. Da upoznajem druge nema potrebe, zatvorila sam krug, postoji MSN, postoje telefoni, koga nema, bez njega se može, vazda bilo i biće. Bogatija sam za jedno iskustvo koje je u krajnjem ishodu mnogo više dobro nego što je loše.
Dalje ne mogu. Ne želim više da pothranjujem svoje i tuđe frustracije i komplekse. Ne želim da se nerviram zbog sebe ili zbog drugih. Želim da budem mirna. Ne trebaju mi više nikakvi uzleti ni talasanja.
A treba mi i vreme. Za posao, za to malo stvarnog života. Vreme koga sam stravično mnogo gubila na četu.
Ovo je moje zbogom ircu, uz sve dužno poštovanje osobama koje će ovo čitati, a koje su obeležile moj „četerski period“. Jer, i čitaće samo oni koje smatram dragim poznanicima ili prijateljima :o)))))))))))))
Ne znam sigurno da li sam na Krstarici sastavila godinu dana, ali tako je nekako...
I svašta sam naučila o sebi i o ljudima, a verovatno bih morala da budem tu još mnogo godina, pa opet ne bih sve naučila i uvek bi dolazila nova i nova iznenađenja, prijatna i neprijatna.
Generalno, ljudi – usamljeni smo i preplašeni strašno. I mnogo nas ima koji smo slobodni da budemo ili ono što smo, ili ono što nismo, SAMO IZA EKRANA. Meni lično to smeta, a ipak, iza ekrana sam malo više bila ono što sam u principu uvek IZNUTRA, a teško mi spoljašnost da uskladim sa tim. Sa tim nekim vrcavim duhom, dobrotom srca, iskrenošću, razumevanjem, pristojnom inteligencijom i dobrom sposobnošću za komunikaciju. Koje sam sakrila iza strahova, fizičkih mana i samoće. I onda se zalete razni, jer ne veruju da je baš tako loše kao što kažem, ili pak veruju da će njihov problem pored mog izgledati manje ozbiljan. Pa će se osećati veći i važniji. I tu, naravno, nastaje povređivanje. Zbog nesporazuma, uglavnom.
S druge strane, upoznala sam sjajne ljude, odlične drugare, i to mi je dovoljno. Da upoznajem druge nema potrebe, zatvorila sam krug, postoji MSN, postoje telefoni, koga nema, bez njega se može, vazda bilo i biće. Bogatija sam za jedno iskustvo koje je u krajnjem ishodu mnogo više dobro nego što je loše.
Dalje ne mogu. Ne želim više da pothranjujem svoje i tuđe frustracije i komplekse. Ne želim da se nerviram zbog sebe ili zbog drugih. Želim da budem mirna. Ne trebaju mi više nikakvi uzleti ni talasanja.
A treba mi i vreme. Za posao, za to malo stvarnog života. Vreme koga sam stravično mnogo gubila na četu.
Ovo je moje zbogom ircu, uz sve dužno poštovanje osobama koje će ovo čitati, a koje su obeležile moj „četerski period“. Jer, i čitaće samo oni koje smatram dragim poznanicima ili prijateljima :o)))))))))))))
Коментари
Svi smo prosli kroz to...izgleda...ali ako je nesto vredelo..vredelo je upoznati ljude poput tebe i jos mali broj neiskvarenih dusa...Ljubim te punoo
Anna
tada sam bio u kontaktu sa mnogima odatle...sada...nisakim