14.9.06

Zatvorene kapije

Učini ti se tako nekad da život i ne mora biti bez boja.
I učini ti se da postoji ljudskost, danas tako retka.
I pomisliš kako možda još negde postoji zrnce radosti, mrva bliskosti.
Na lice ti se vrati osmeh bezazlenog deteta, a mala vesela ptica zacvrkuće u tvom srcu.
Pa poletiš...
A onda odjednom počnu pred tobom da se zatvaraju kapije na putu tvoje mašte.
Jedna po jedna.
Dok konačno ne shvatiš.
Nije trebalo leteti.
Krila su ti odavno potkresana.

2 коментара:

Анониман је рекао...

sad kad sam na samom dnu,
ostaju mi samo dve mogucnosti.
ili da nepomicno lezim,
pokusavajuci da sam sebe ugrizem za lakat.
ili da se sredim i pocnem da ZIVIM!

Braca Strugacki

Nado uozbilji se. Niko ti nece nista doneti na noge. Moras sama uzeti to sto zelis.
pozz & kiss
kobajagi_JA

Nepomicna је рекао...

Kobajaget, ja te volim. :o)))

/me grize sebe za lakat. :o)))))