14.8.17

Kako da ti strah ne pojede život

Bila sam u četvrtom ili petom osnovne kad me roditelji nisu pustili na rekreativnu nastavu. Tada smo živeli u Parizu, imala sam sjajnu učiteljicu, strogu, ali osećajnu i pravednu,koja se zvala gospođica Rossignol (slavuj). Ubeđivala je moje roditelje da će paziti na mene kao na svoje dete, da se ne moram skijati, mogu se samo sankati, uzalud... Ostala sam kod kuće, zbog onog ustaljenog "a šta ako...". Decenijama kasnije, to večito prisutno "šta ako..." me je odvelo u pakao anksiozne depresije sa agorafobijom.

Godinama sam dozvoljavala strahu da polagano gricka moj život. Prvo sam izbegavala široke bulevare, pa gradski prevoz, pa ulice uopšte. I danas mi treba izuzetno mnogo hrabrosti i odličan bioritam da sama pređem preko najuže uličice koju možeš da zamisliš.  Dešavalo se da, i kad sam živela u majušnom stanu, ne smem da odem od sobe do kuhinje. Dešava se i danas, kad živim u velikom stanu, da "zabagujem" na nekom mestu i da mi se jedinim izlazom čini da skliznem niza zid i sednem. A ako sednem, kako da ustanem? Strah, zatrpavan hranom, nataložio je gomilu suvišnih kilograma. Hendikep koji nosim od rođenja tu nimalo nije od pomoći.

Onda se stvori začarani krug zavisnosti u kome sedim pred kompjuterom, jer je tako najlakše i zarađujem neke pare, bez kojih, na žalost, život ne funkcioniše, osim ako nisi u nekom bajkovitom svetu Bistrih Potoka, a i tad ti je potreban neki minimum.

Zatim dođe saznanje da je život samo jedan i da se začarani krug mora prekinuti, a IZBEGAVANJE situacija koje izazivaju strah da se zameni SUOČAVANJEM.

Pa promenim sve. Navike, a zatim i mesto stanovanja. Zažmurim na probleme za koje ne snosim krivicu (možda donekle odgovornost, ali na "divljem" Balkanu caruju poremećene vrednosti i najbitnija je borba za goli opstanak). Krenem da se rešavam kilograma, vežbam, šetam, pazim na ishranu. Zadovoljna sam, živim punim plućima.

E, daaa... Ne da se strah tako lako, a ni depresija. Vraćaju se kilogrami, vraća se sedenje, strah više ne gricka moj život, već, Boga mi, grize solidne komade. Posledično, "puca kičma", praktično doslovno, jer mi se lomi jedan pršljen. Eto još jednog razloga za strah, koji ponovo zatrpavam hranom, začarani krug se vraća.

I svaki put kažem sebi - sutra, sutra je novi dan, od sutra počinjem ispočetka. Ako mogu srećno da žive Nik Vujičić i Dejana Bačko, mogu i ja.

Sreću čine male stvari. Kad vidim "krezubog" šestogodišnjeg bratanca koji mi se kezi u kameru jer uživa u mojoj radosti što je sladak tako bez zubića. Kad me nasmeje dobra šala, kad me obraduje lepa reč, prijatna slika, dobra muzika, kad uronim u Jadran i plivam, kad nezgrapna velika žena bar u svojoj glavi postaje delfin ili sirena.

Kad ujutro otvorim oči i pomislim - živa sam i danas je još jedan dan u kome može da se desi toliko toga.

Onda ustajem, spremam se za novi dan, pijuckam kafu, iščekujem poslovne ponude ili šaljem urađene prevode. Ponekad se viđam i razgovaram sa prijateljima i porodicom. Stvaram uslove za radost.

Jer više volim da mi život gricka radost nego strah. Strah je samo tu da me opomene da moram pomoći sebi. Da sam za svoju dobrobit odgovorna samo ja.

With a little help from my friends.  

22.4.17

Introspekcija - past perfect tense

Pročitala sam nedavno neku svoju odavno napisanu bilješku, iz vremena kad me je ego radio u mnogo širem opsegu nego sad. Kako me vide drugi, kako ja vidim sebe, pa mi je kao svejedno, pa sam autodestruktivna, pa staru keru ne moš novim trikovima naučiti itakoto, koga zanima, nek' čita, ja bih to sve rado ostavila iza sebe. Bila sam se prepustila flertovanju sa smrću i čekala da vidim ko će pobijediti. Neki meni bliski ljudi su mi pripisivali i "Kalimero sindrom". Ne. Nije meni niko kriv do ja sama. Sama pala, sama se ubila.

Sad čitam i smiješna sam sama sebi. Na što mi sve to? U redu je da radim na sebi da bih pobijedila svoje strahove, prestala da ih zatrpavam hranom, ubijedim sebe da urnisana kičma nije još jedno upozorenje moje anksioznosti da je ona ipak jača (a i to ću znati za koji dan), smiješna sam i ovo što pišem, ali imam potrebu nešto da pišem, a kako rekoh nekoliko puta kroz statuse na fejsu, ljudi koje ja istinski zanimam su EKSTREMNO rijetki, a analize... pa... ipak svako nekako mora to samostalno da odradi, bar lavovski dio toga. Pa zato upravo i pišem - ne treba ja sebe da samoanaliziram javno, nego negdje van ovog bloga. Isto kao što ne treba stres zbog hrabrog koraka u novi život da umirujem raznim zatrpavanjima, pošto smo cigarete, je li, batalili prije dvije i po godine i one više ne dolaze u obzir.

Zbog čega ovo pišem? Zbog simboličnog naslova ovog bloga - "Klackalica". Usponi i padovi. Kad padneš, ustaneš i ideš dalje (banalnost, ali kod mene bar je sve potreba za ravnotežom koje nemam dovoljno, odnosno imam je veoma malo - i fizičke i psihičke, a cilj mi je da da je dovedem bar do neke optimalne). Lijepo kaže Rumi: Life is a balance between holding on and letting go. Pa ko se kako snađe...

Zbog čega ovo pišem? Zbog sklonosti da se lako prepustim down fazi i da smatram da svakom smetam i da sam svakom višak. Pa šta? Važno je da budem dobra sebi. Jeste, sad sam u fazi pada, ali nisam prestala da budem borac, samo prokrastiniram (odlažem planirano).

Pišem ovo jer, poznajući sebe i svoju poganu prirodu usamljenog čudaka, ponekad pomislim da bi najlakše bilo otići, preći, kako se sad poetski kaže, s one strane duge...

E, nećeš majci. Nisi odlučila kad ćeš na ovaj svijet doći, a ako ne umiješ da se boriš, znači da nije bilo suđeno tu da budeš. Ako si tu, treba da se boriš da istraješ dokle ti je zapisano.

A zašto sam ovo ipak napisala javno? Pa... Ipak ja radije gledam čašu polupunu, možda ću ohrabriti nekog pesimistu.

A i piše mi se nešto, i sjetila sam se tate i njegove vječite šale "Život je borba, a Borba košta deset dinara". Dal' to možda znači da ta borba nije toliko teška?

Jer ne želim da mislim da nije vrijedna više od deset dinara.




22.3.17

Ja sam uzela...

Ljeto 1981. godine. Mjesto radnje, Đenovići. Na molu stoje članovi porodice. Tanja sa roditeljima, bratom i sestrom od strica, u gostima su kod Tanjinog brata Miloša, najstarijeg brata od tetke s majčine strane, koji sa svojom porodicom ljetuje u montažnoj kućici u vikend naselju. Kućicu je obezbedila tetka, prvoborac, nosilac Spomenice, službenica SUP-a u penziji. Tanja sa svojima ljetuje u Petrovcu.

Te godine je umro najmlađi stric. Roditelji su išli na sahranu i u povratku poveli Svetlanu, ćerku drugog strica, da bude s njima malo na moru. čak su imali i relativno bezazlenu saobraćajku usput. Da, čak i profi vozačima se to desi, a Tanjinom ocu je teško bilo naći ravnog po umijeću u njegovom fahu.

Prethodnog jutra, ili dva dana prije, Tanjin otac je otkrio da mu neko krade cigarete. Bilo je jako rano, Tanja je bila budna, ali se pravila da spava. Otac je pitao majku ko mu je uzimao cigarete iz tzv "šteke" iliti boksa. Ona nije imala pojma, naravno. Tanja je znala. Paklicu cigara uzeo je Aleksa, njen brat.
Znala je i da mora da "poturi leđa". Ipak je Aleksa imao samo 13 godina, a ona već 21.

- Ja sam uzela, mirno je rekla prekinuvši tako napetu tišinu.
- Pa ti pušiš? upitao je otac.
- Pušim, da.

Tanja ovog trenutka sjedi na nekih stotinjak i nešto jače kilometara od mjesta dešavanja, decenijama kasnije.

Zna da za pisanje nema mnogo dara, ali ima potrebu sredovječne žene da zabilježi trenutke, pomene ljude, opiše događaje, tuge, radosti, strahove i bolove.

Da piše život.

Život koji je za nju zapravo počeo trećeg proljeća odavde.


7.3.17

Razmišljanja u prolazu

Pre četiri dana napunila sam 57 godina. Pišem danas klijentu, koju kukumavči kako će od stresa i pritiska da gekne (zato što sam mu tražila odavno i pošteno zarađene novce), kako ja, eto, za tri godine treba da napunim 60, a ko zna hoću li, nikad se to ne zna. A onda pomislim - ja, 60? Ma 'ajd, molim te... Jedino me kičma na to podseća, al' Igalo nije daleko odavde. A žive ljudi i bez ruku i bez nogu, pa žive. Najgora moja boljka su jebene predrasude, osetila na svojoj koži na moru prošle godine, al' ćemo ove godine drugačije, ako se kockice uklope kako treba.

Kad god mi pripadne muka od fejsa, ja se šćućurim u blog i opet se narcisoidno bavim svojim malim ja.

I svašta bih imala da kažem. O ljudskoj sebičnosti, licemerju, površnosti, narcisoidnosti (u ovom poslednjem i sama prednjačim, rekoh), slabosti koju sakrivamo prividnom samouverenošću, snazi u koju odbijamo da poverujemo čak iako je izvesno da je imamo, ispraznosti, jetkosti, besmislenom i bespotrebnom prepucavanju, svom užasavanju kad vidim kako moj rođeni brat,koji me je učio da ne treba "pucati" pred slabijima od sebe, prosipa gomilu najvulgarnijih izraza u odgovoru na komentar SNS bota, ja bih tim botovima zabranila pristup svom profilu, ali bih ostala gospodin čovek (pošto, je li, sad govorim o svom bratu) i ne bih sebi dozvolila da na sranja reagujem bljuvotinama.

Mogla bih da pričam o usamljenosti među ljudima, o, i te kako, a onda pomislim, kako seješ, tako i žanješ, ako sam sama, znači da sam ljudima dosadna, naporna, nezanimljiva, uostalom, svako se, štob' rekli kod nas u Bosni, o svom jadu zabavio, i sve se uglavnom vrti oko nekog interesa.Ljudskost kao takva je vrlo retko na ceni. Sad vi, retki izuzeci koji me volite/gotivite, nemojte odma' da drečite kako nisam u pravu, kako sam ja baš super lik, jesam, okej, ali pričam generalno. Napisah nedavno na fejsu, većina ljudi koji me kao gotive bi me gledali kako crkavam, a izuzetke neću nabrajati jer će se svakako prepoznati.

Mogla bih o svojoj zgađenosti rasizmom i diskriminacijama svake vrste.
Mogla bih o svom prijatelju Miljanu koga ovih dana volim više nego ikad.
Mogla bih o svačemu. Al' neću. Mrzi me. I ovo je previše.

Treba nešto ostaviti i za naredne dane... Mesece... Godine... Ipak ja imam TEK 57 godina.


1.12.16

Šta bih ja to u životu...

Ručkam ja tako, a obično dok ručkam, smucam se po jutjubu i vrtim moje omiljene Fazlinoviće,te danas naletjeh na već gledanu epizodu u kojoj se Faruk približava pedesetoj, pa ga spucala depra, a Damir bi onda da svom starom ispuni neke davne želje - da nauči francuski, da putuje u Pariz, da upozna Hanku Paldum, da skače padobranom. E za ovo posljednje se, u međuvremenu, predomislio, pa je tako Čombe tri dana i noći visio na drvetu i dozivao u pomoć, jer je tvrdio da je on sjajan u ekstremnim sportovima i zamijenio je Faruka u tom poduhvatu.

Onda se zamislim - šta sam ja to željela u životu, a da nisam imala? Pa, jedino zdravlje, koje nije baš sjajno, al' može biti i gore, ne žalim se. I željela sam da majci pružim bolje uslove za život, ali okolnosti mi to (još uvijek?) ne dozvoljavaju. Jer živimo tu gdje živimo. Jer nisam dovoljno snalažjiva, prodorna, bezobrazna, živim od danas do sjutra, al' da se ne rasplinjujem sad, nije to poenta.

Poenta je sljedeća - živim blizu mora u malom gradu (neka mi oprosti već sad voljena Podgorica, ali ovo "malom" nema negativan prizvuk, naprotiv, volim male gradove, jeftine taksije, mogućnost da budem samostalna, pisah već o tome). Jedan životni san je ispunjen. Drugi bi bio Brazil, opet u nekom manjem gradu, gde bismo po cijele dane ispijali kaipirinju i plesali lambadu.
I ništa drugo mi ne treba. Ni novac, koga nikada nemam, jer pare su za trošenje. Ni gomila prijatelja, dovoljno je nekolicina, ali pravih.

Jutros sam pred ustajanje imala neke napade gušenja. Rekoh sebi - ne bilo ti se prežderavati za večeru, nego aj' sad ti lijepo ustani, pristavi vodu za kafu i idi zarađuj januarsku kiriju. Umrijeti ne smiješ, nemaš se sučim sa'raniti.

Ne treba mi (ponovni) put u Pariz. Od skakanja padobranom bi mi puklo srce, znam sebe paničara. Nit' mi je san d' upoznam Hanku, ako bi već mogla da biram, bio bi to Erkan Petekkaya, al' ni on nije "must". A francuski d' učim ne moram, znadem ga većma poprilično... Više puta dokazano.


Al' odo' sad ipak da zaradim tu januarsku kiriju. 


29.11.16

Svetliš suncem obasjana ponosito sred Balkana


Evo zemlje koja je nama, Jugoslovenima, zauvek ostala u srcu.

Zbog očeve službe rođena sam u Bugarskoj. Svakih nekoliko godina bismo menjali zemlju boravka. U svakoj bih se adaptirala, naučila jezik, običaje, stekla prijatelje.

I svaki put se vraćala u moju, jednu, jedinu Jugu. Kosmopolita, da, ali i zaljubljena u Jugoslaviju, da. Kako tada, tako i sada.

Kad smo dolazeći na odmor iz Pariza prelazili granicu na Šentilju, drala sam se iz sveg glasa, na melodiju tada popularnog hita francuskog pevača Žilijena Klera “La Californie”, ja sam urlala “La Yougoslavie”, a srce mi je tuklo kao ludo, stigli smo u našu zemlju, našu Jugu.

Danas je Šentilj u EU. Respect. Ali - i nebitno mi je.

Depresija me je polako obuzimala još negde od tinejdžerskog doba, ali je počela da se manifestuje sve ozbiljnije krajem osamdesetih (prvo odvajanje od porodice) da bi kulminirala polovinom devedesetih. Došla bi ona svakako, negde mi je u genima, ali je buknula baš tad.

Kad je udario brat na brata. Kada je postalo važno kako se ko krsti, ili da li se klanja ili ne. Kada smo maglovito dobijali informacije za koje nismo želeli da verujemo da su istinite. Kada se rušilo sve ono čemu su nas učili i u šta smo verovali. Da rata nikad više biti neće, da su sad svi ljudi dobri, da je pred nama svetla budućnost, da smo mi ponosni Titovi pioniri i omladinci.

O Titu ne bih. On je umeo da se snađe ili mu je neko pomogao da se snađe. Dobro njemu, dobro nama. Moj brat se ljubio s njim, jeste, jeste. Ja nisam (oduvek sam bila skeptična prema idolima). Ali - plakali smo kad je umro.

Bili smo tad u Poljskoj, a moje drugarice, Poljakinje, koje su se tu zatekle kad smo čuli vest, nisu mogle da se načude: “Eh, baš bismo mi plakale da je umro Gjerek!” Nisu mogle da razumeju da je Tito za nas bio neka vrsta Boga.

Plakala je cela Juga, kao da je slutila da ja Titova smrt početak njenog kraja. Šta je bilo dalje, znamo. Sad, ako si iz Srbije, na more moraš u inostranstvo. Sad, meni nije više nimalo važno gde sam, ako se to ne zove Juga, pa onda bolje da sam tu odakle su moji preci nekada krenuli na razne strane.

Još nešto mi nije važno - da li se zoveš Ante, Mirza, Suada, Majda, Radmila, Božidar, Hamdi, Kole... Važno mi je da si čovek koji veruješ u dobrotu, plemenitost, poštenje, ravnopravnost, toleranciju.

A koliko nas je ovakvih? Na hiljade, možda na milione!!!!

Jednom su uspeli da nas zavade, a sad se mnogi od nas gorko kaju što su bili podlegli nacionalističkom ludilu, ili na neki način bili na to primorani. O tragedijama koje smo preživeli, ili nismo, neću. Previše je bola.

Srećna sam što su moji istomišljenici brojni.

Poštujem svakog ko gaji svoj nacionalni identitet, ali oprostite, iako sam rođena kao Srpkinja, prakoreni su mi u Crnoj Gori i Dalmaciji, koreni u Bosni, a srce, oduvek i uvek, u mojoj Jugi. Ja sam rođena kao Jugosloven i umreću kao Jugosloven.

Koju volim podjednako od Vardara do Triglava. Srećan ti rođendan, zemljo moja razbijena!





25.11.16

Who, bolan ne bio/bo'na ne bila, cares?

Nisam odavno pisala ovdje. Ne da mi se. Previše sam javno pričala o sebi, činim to i sad, ponekad, na fejsbuku, i dalje sam egocentrik kome se sve vrti oko vlastitog pupka, a tu svoju osobinu nikako ne volim, i znam, reći ćeš mi, čitaoče, da nisam jedina i da mnogi od nas tu osobinu ispoljavaju na ovaj ili onaj način, manje ili više zakamuflirano, ali ja neću, ne mogu, a opet, moj život, moja nafaka, moja želja da se sve vrti oko mog malog ja i oko stvari i ljudi koji su mi bitni me ne napušta i ponekad srlja napolje.

(Čekaj, idem da provjerim kako mi se kuva ručak za sjutra, eto me začas).

 Pitaš se. možda, otkud ovaj naslov, pokupljen na fejsu, pa malo izmijenjen - pa, zašto "bolan" ili "bo'na" kad u stvari želiš ljudima da ne budu bolni, ja uvijek dodam "ne bio".

A "who cares", e, to je zaista prava formulacija. Evo zašto - uglavnom svi imaju svoj "mali svet i oko njega kineski zid", a za tuđu muku - "who cares". Jes' lijepo je to kad podijeliš neku objavu s apelom, pa ko ima i uplati neki dinar, cent, pfening, lipu, you name it, i dobra su to djela, ali kad bismo bolovali sve tuđe muke i bolove, rasprsli bismo se od tuge, čemera i jada, ovako slovenski osjetljivi i zarobljeni u posranom životu u regionu, bez posla, bez para... Onda se štitimo i gradimo svoj mikrokosmos i trudimo se da u njemu nađemo nešto dobro, lijepo, korisno.

Jeste da, treba da se prijavljujem kod bezbrojnih prevodilačkih agencija gdje još to nisam učinila.

Jeste, da, treba češće da obnavljam oglase za časove, da proučavam programe u kojima radim u onim segmentima koji su mi i dalje nejasni.

Jeste, da, treba da pišem tekstove za bratovljev portal, i volim, i obećala sam mu.

Jeste, da, treba da konkurišem za razne projekte i da proučavam aktivnosti meni poznatih i bliskih NVO.

Jeste, da, treba redovno da slažem veš, da operem prljavi, opeglam onaj koji se baš peglati mora, usisam tepih u dnevnoj sobi po treći put dnevno jer mrve... Da uklonim paučinu i radim sve ono što spada u domaćičke poslove.

Jeste, da, treba da šetam više, da radim vježbe, da ustajem ranije, da liježem malo kasnije, jer u principu liježem kao kokoš, a ustajem kad je sav pristojan svijet odavno na poslu.

Ali, u suštini, who, bolan (ne bio/la) cares? Da me sjutra ne bude, oli ko plakat'? :) Onda radim šta 'oću...

Meni se, eto, piše ovdje, dok me ne pukne adrenalin kad dobijem da prevedem 80 strana za deset dana, a onda nekako stižem sve, trčkaram od kompa do kuhinje,od kuhinje do kupatila, malo istrčim napolje i onda čekam da poslije mjesec-dva zapijuče telefon i stigne SMS o uplati.

Jebo pare i ko ih izmisli.

Jebo hranu i ko je izmisli.

Jebo život u mikrokosmosu, u kome je ovoj personi, potpisnici ovijeh redova, mrsko da se organizuje i da napravi sebi takozvani skedjul - šedjul, ko ne zna nek' gugla, aj' dobro, biću dobra - plan i program, organizaciju rada.

Onda tako blejim pomalo po fejsu, igram igricu, iščitavam pomalo od svega navedenog, ali onako zbrda-zdola i trudim se da se mičem od ovog lapa kad god mogu.

I saš ti, čitaoče/čitateljko, ovo pročitati i reći - ma who, bolan, cares za tvoje laprdanje, imamo mi prečijeh stvari.

A imam, vala i ja.

Odo' d' igram igricu.