31.10.13

Nešto o nerviranju

Svašta me ovih dana nervira, i što treba i što ne treba, a zapravo ne bi trebalo ništa da me nervira, bolje bi mi bilo da se i dalje radujem što je region otkrio Ilmu Karahmet, ili što Ljilja "Salveta" Jakšić čeka svoju prvu kćerkicu, možda baš za svoj rođendan, za koji dan, a rođendan je pedeset drugi!!!! Odavno se nisam radovala kao danas kad sam to pročitala! Alal joj ćufte na hrabrosti!

Jer, zašto da se nerviram? Zbog onog što ne mogu da promenim - ne vredi, a zbog onog što mogu da promenim tek ne vredi, ne treba da se nerviram, već da delam, al' o tome već trube ne samo batajnički vrapci, već i oni diljem zemlje i regiona :o)))))) Ionako ću jednog lepog dana i ja uhvatiti nečiji "bidermajer u subotu", jesam protiv crnjaka, pogotovo ako im je tema realno tužan povod, ali tvit o hvatanju bidermajera na sahrani udovice najvećeg sina naroda bivše Juge (a ko ga je "uhvatio" svi znamo, a i kome ga je brže bolje u prolazu dobacio dalje...) me je, stidim se da priznam, oduševio! A za njega je zaslužan Panta Cijanid, inače simpatično jedno biće, ne daj da te zavara pseudonim! Dakle, doći će i na mene red za taj bidermajer, a onda će svako nerviranje biti lišeno smisla.

'El' tako? Tako 'e!

Al' moram opet da kažem jedno - nekako sam ponosna što se trudim da svoju "žuč" ne izlivam po društvenim mrežama, ne zato što hoću da budem fina, znam te, znaš me, ali to izlivanje ne može da donese ništa dobro. Prošli put kad sam s pravom odreagovala na nečiju direktnu uvredu, dobila sam po nosu, ali ne uzdržavam se ja zbog toga, već zato što su sukobi i prepucavanja jedna jako ružna pojava, jeste, učiteljice, lepo sam ja to sve naučila, i klimoglavim energično.

A opet, kad neki isfrustrirani lik dođe na neku društvenu mrežu i provocira na sitno, valjda ne bi li se neko upecao, pa da ga ovaj nagruva i sebi olakša, a onda kao vrhunac "izjavi" da njega "za sve ovde boli kurac", e, pa onda i mene naprasno zaboli taj moj nepostojeći da dalje čitam njegove probavne manipulacije (al' ga sročih!). Ili kad krenu rafalni tvitovi vrlo pijačarskog prizvuka, a ja se tek probudila, pa bih da pročitam nešto veselo i/ili zanimljivo, a tamo jedna nagruvava drugu, a ja čitam samo nju, mada, to je još i dobro, da sam čitala sve, razbila bih monitor!

Ovog što provocira neću više da komentarišem, njemu je taki mentalni sklop, šta'š, ali ove "pijačarke" imaju valjda neke privatne poruke, neki mail, nešto! Ako vam je do svađe i "čupanja rusih kosa", sklonite se negde, aman!   

A opet, ko mi kriv što imam osetljiv želudac? Uostalom, opcija "unfollow" ne postoji uzalud. I tako sam je slatko primenila jutros, doduše, samo jedared, postoje i kod mene žuti kartoni :o)))))

I tako, ja bih da se ne nerviram, pa sam htela o tome da te obavestim, da znaš da sam pobornik životne pozitive (večeras sam raspoložena za sklapanje blesavih izraza, primećuješ), mada, znaš ti to, čim me čitaš.

A, još nešto sam primetila: na tviteru me "zapraćaju" mladi, uglavnom devojke, još devojčice zapravo, srednjoškolke. A ja uglavnom retvitujem i tek ponekad nešto napišem, i to ne Bog zna šta...

Dal' treba da se radujem što sam, očigledno, mlada duhom, il' da me bude blam što sam neozbiljna/nezrela?

Hmmmm... Ma u oba slučaja je dobro, tako da neka mene takve kakva sam!

2 коментара:

Maki је рекао...

Ajde, ajde... ti kao ne znaš? :)
Takve kao mi, nikad ne odrastu.

OljaKa је рекао...

Baš tako. Neka tebe takve kakva si jer si, svoja.
PS: Ništa nisam u toku za taj bidermajer na sahrani, i to hvatanje... Propustila sam nešto? Lepo rekoh, ne gledam TV, a i šire ;) A i taj što provocira, imam prepostavku ko je,( malo sam radoznala), ako i jeste, e i mene nervira, a opet, neću da se živciram za sve budale ovog sveta, a opet... i tako;)