29.12.13

Nešto o vrednovanju mog posla

Upravo sam saznala, čitajući diskusije u jednoj prevodilačkoj grupi, da za posao za koji ja dobijem 80 evra, prevodilac na Zapadu dobije između 180 i 220 evra. Znala sam ja da su razlike velike, jer sam radila u Francuskoj i znam koliko je poslodavac plaćao meni (a i to mi je bilo više nego dovoljno), a kolika je bila zvanična tarifa na njegovom sajtu (više od tri puta veća), ali nisam znala tačnu tarifu za pisane prevode.

Pored toga, prevodioci na Zapadu listom odbijaju da rade besplatne testove za agencije pri prvom kontaktu, jer smatraju da su njihova diploma i CV dovoljan dokaz stručnosti (a ima ih koji prave elementarne pravopisne greške, sudeći po diskusiji koju sam pomenula), ili, ako ih rade, naplaćuju ih, a u slučaju da agencija njihov besplatni prevod zloupotrebi i negde objavi, pokreću postupak naplate SA KAMATOM. Ja nikad ne bih odbila da uradim test, pa čak ni besplatan, (to je retko više od 250 reči, nepuna strana) zato što znam kakvih sve nekompetentnih prevodilaca ima. I, treća stvar, prihvataju izvorne tekstove samo u WORDU. Ja retko dobijam izvorni tekst u wordu, najčešće su to skenirani dokumenti u pdf-u, često bledi, nečitki, sitnih slova kad se odštampaju, sa švrakopisima i slično... A sve to za triput manje para. A da ne pričam o tome koliko manje para dobijam od lokalnih nalogodavaca... Triput manje od ovog triput manjeg, nadam se da sam jasna.

Istina je da me klijent često pita da mu javim rok i CENU za neki upit, ali mi se desilo jednom davno da sam ga nekoliko puta mailom pitala kako bi bilo da povećam tarifu za dodatna 0,02 centa po reči...  Ništa mi nije odgovorio, a kad sam mu ja poslala fakturu po novoj tarifi (povodeći se za onim - ćutanje je znak odobravanja), zgranuo se i, razume se, od povećanja ništa.

Mogla bih ja sad da mu kažem da dobijam plaćenije poslove, pa da bi trebalo da razmotri "povišicu" da bih mogla da odredim prioritete, ali da lažem ne umem (s tim što bih uz malo truda verovatno našla agenciju koja mi plaća više, što je slučaj sa onom zlosretnom, ovde već dvaput pominjanom), a za 13 godina rada s njim smo prošli kroz mnoge muke i probleme zajedno, pa mi nekako... šta znam... glupo...

Ne plašim se da će on naći povoljnijeg prevodioca, nije to razlog što mi je glupo da mu tražim više para. Sticajem okolnosti radim za njega prevode u nekoliko jezičkih kombinacija, a i kvalitetno, i znam da bi mu teško palo da raskinemo saradnju. Uostalom, bilo je za sve ove godine mnogo svađa i mog urlanja u slušalicu kako neću više ni da čujem za njega, a kamoli s njim da sarađujem, pa smo i dalje tu gde smo.

Istina je i to da čak i sa ovom postojećom tarifom može pristojno da se zaradi, nego je cela ova priča ispričana da bi se došlo do sledećeg zaključka: pošto smo mala i siromašna zemlja, agencije na Zapadu to zdušno zloupotrebljavaju (i ne samo agencije, oni i fabrike grade u Istočnoj Evropi, a zatvaraju ih u Zapadnoj, radi jeftinije radne snage, ali to je opšte poznato), što nas dovodi u ponižavajuću situaciju jeftine radne snage, a da su nam pritom kvalifikacije iste, ako ne i bolje, od kvalifikacija tamošnjih prevodilaca ili pak operatera na nekoj mašini za printanje limenki, na primer, jer i tom slučaju je odnos 1:3 - takav operater tamo ima platu 1200 evra, a ovde 400 (podaci su, doduše, iz 2005. godine, kad sam u takvoj fabrici radila, ali čisto sumnjam da se odnos promenio).

Verovatno jako grešim u vrednovanju svog posla i prihvatanju uslova koje bih mogla da promenim.

Valjda zbog one već izlizane rečenice koju čujem od poznanika kada im kažem da sam zatrpana poslom, a oni uzvrate: - Ćuti, samo nek' ima posla...

A sve je to, jasno ti je već, zato što živimo u divnoj zemlji Srbiji. Lucky us.


2 коментара:

OljaKa је рекао...

I sve je to, između ostalog, što umesto dva mi imamo, sad, petstotinadva sindikata koji ne vrede i nemaju nikakvu ni moć ni snagu da zaštite prava radnika ni po kojoj osnovi.

Nepomicna је рекао...

Olja, ovde je reč o stranim poslodavcima... Tu naši sindikati svakako ne bi mogli ništa...