Kako sam shvatila da je moje neznanje još veće nego što sam mislila

Moj drug Vasa me već godinama tera da se promovišem kod francuskih agencija, a ja sve nešto skakućem od jednog posla do drugog, pa mi, kao, više ne treba, a uostalom, prijavljena sam ja tu i tamo po Internetu na nekim prevodilačkim portalima, nalazili me ljudi, nije da nisu. I tako ja blejim po fejsu, i igram igricu, i gledam teve, i razmišljam šta ću sledeće kupiti od kuhinjskih i uopšte kućnih aparata i gedžeta, kad bude nekog viška para, i lovim novinarske greške i još uvek, posle TOLIKO godina, nisam našla za shodno da:

- pronađem "majmuna" na srpskoj tastaturi, nego svaki put prebacujem tastaturu na francuski ili engleski da bih ga otkucala;

- napravim sebi template za radijske tekstove, koje radim svakog Božjeg dana, a ne svaki put ručno da podešavam font, jezik za proveru pravopisa i slično;

- ustanovim gde su ruska slova na mojoj tastaturi i označim ih nalepnicama isečenim na sitne kockice, a ne svaki put da idem u rečnik Lexilogos, pa da tamo kucam direktno na virtuelnoj ruskoj tastaturi (što je, razume se, mnogo lakše, a ja sam, kao što znaš, lenja...)

Eto, čak ni to za sve ove godine nisam uradila. Sve što sam naučila, naučila sam u trenutku kad mi je zatrebalo, ponekad baš na brzinu. Na primer, Trados (za neupućene, program za pomoć pri prevođenju, a pre svega program koji klijentu omogućava da prevod dobije za manje para, jer se računaju ponavljanja, pa se njihov broj oduzima od ukupne količine prevoda, ukratko. Ali dobro, i prevodilac brže završi posao, što jes', jes', i ima tzv memoriju za drugi put). I ovde je Vasina uloga bitna, a ako već ima neku sedu, ima je od mene i mog zapitkivanja o tome. 

Krenem napokon da pravim sajt, ali, ni Rim nije izgrađen za jedan dan, kažu, pa se i taj moj sajt razvlači. Mislim, tako ću da se reklamiram. 

Pa onda, u ove krizne januarske dane (to jest, krizni su uglavnom svi, al' ovi posebno) krenem da kontaktiram neke naše agencije. Vasa mi se iščuđava i odvraća me od toga, al' ja zivkam naše, po sistemu, daj šta daš. 

A onda u neka doba shvatim da ako u maloj Srbiji prevodilačkih agencija  ima zilion, koliko li ih tek mora  biti u Francuskoj?

I odem na portal sa spiskom agencija. To jest ne. Prvo sredim CV i napišem motivaciono pismo, a i to je, Boga mi, potrajalo, jer ja sam, kao što znaš, spora, temeljita, i sve živo proveravam.

Onda krenem redom, i naletim na prvo, pa muško, na neku gigantsku multinacionalnu kompaniju. Šta sam tu stranica formulara popunila, šta sam sve novo saznala, a i mnoga pitanja sebi postavila. Šta će prevodiocu Photoshop, molim te? Hajde neki tamo Illustrator ili Framemaker ni po jada, ali Photoshop?

Pa onda me pita čika upitnik koji PAO koristim? Od toga mi je samo PAO mrak na oči. Srećom, svemoćni gugl mi objasni da je to program za prelom, to koriste izdavači (DTP na engleskom), al'  dobro, pronađem taj jedan PAO i skinem ga, šta fali da i to malo naučim.

Onda me pita koji softver koristim za terminologiju. A? Osim Tradosa i njemu sličnih, ne znam ni za jedan. Opet gugl, pa nađem da postoje terminološki ekstraktori ili izvlakači termina (oba izraza sam u ovom kontekstu izmislila ja), što je sjajan alat za prevodioca, evo šta o njemu kaže Wikipedia (izvini, al' me baš mrzi da prevodim):

Terminology mining, term extraction, term recognition, or glossary extraction, is a subtask of information extraction. The goal of terminology extraction is to automatically extract relevant terms from a given corpus.

Na osnovu toga posle praviš baze termina, glosare, šta o'š... (I to se inače nakanjujem da pravim već godinama).

Preko tih izvlakača dođem opet do kompanije koja ih pravi, kad ono gle, i njima treba saradnja! Krenem i tu da popunjavam formular. Oni, doduše, traže da priložiš diplomu i preporuke, a ja, da bih našla diplomu, treba da preturim kuću, ali nema veze, rekoh sebi, otvorila sam tamo profil koji uvek može da se dopuni, pa nabaviću i to što treba. A možda i ne traže svima, nego sam ja štiklirala neku opciju za učešće na nekim tenderima, gde su dokumenta potrebna. Sve bi to bilo u redu, i napišem ja tarifu za prevod sa francuskog na srpski, i čika formular se ništa ne buni. Krenem da dodajem kombinaciju "engleski - srpski", kad ti moj čika formular dreknu - Jes' ti normalna, bre? Mo'š dobiti ovoliko i ni hiljaditi deo centa više!!!!! A za to njegovo "ovoliko" ja ne bih ni kompjuter upalila, a kamoli nešto radila. Ne zato što sam nadmena ili razmažena, već znam koliko u poslu vredim. 

Jer, istina je da sam ja svesna da mnogo toga ne znam. Istina je i da oni za svaki slučaj traže svašta, a meni je dugogodišnja praksa pokazala koja znanja i veštine su za ovaj posao najčešće potrebni, ostalo su manje više formalnosti.

Ali istina je i to da ako nešto znam, onda znam da i vredi. Tako da je tamo taj profil do daljnjeg na ledu. Možda je konkurencija za tu jezičku kombinaciju velika, pa mi je zato ponuđeno tako malo para, tek, i bez njih ćemo se valjda nekako snaći. 

Nema veze, agencija ima tušta i tma, a ja sam kontaktirala tek nekoliko njih. A i to je rad, i te kakav. Koji mi niko neće platiti, ali koji se dugoročno može veoma isplatiti (been there, done that).

A evo moje vežbe sa famoznim programom za prelom:

Ovo što sam se pu, pu, uokvirila, e, to nisam umela da maknem...