Naravno, svako od nas može da piše van Neta, za sebe. Radila sam to godinama. A onda nastade Net. Igrom slučaja pisala sam mnogo, i još uvek pišem, na drugom jeziku. I pitala se zašto zanemarujem lični dnevnik, koji ne vidi niko. I pitala se koliko uopšte još mogu da napišem nešto smisleno na svom, maternjem. I onda tako, rešim da budem narcisoidna i na srpskom. Čisto da vidim kakav je osećaj.
Čudna je ta potreba za nekim vlastitim virtuelnim prostorom. U onaj koji već imam idem svakog dana, čak i kad nemam bog zna šta da kažem. "Kačim" neke slike, crteže, pokušavam da budem duhovita. Ne pričam mnogo o svom mraku, jer svetlosti ipak ima dovoljno. Svetlosti hoću da bude i ovde. Za slučajne ili namerne prolaznike, možda. Za mene, sigurno.
Za prvu belešku, više nego dosta.
Čudna je ta potreba za nekim vlastitim virtuelnim prostorom. U onaj koji već imam idem svakog dana, čak i kad nemam bog zna šta da kažem. "Kačim" neke slike, crteže, pokušavam da budem duhovita. Ne pričam mnogo o svom mraku, jer svetlosti ipak ima dovoljno. Svetlosti hoću da bude i ovde. Za slučajne ili namerne prolaznike, možda. Za mene, sigurno.
Za prvu belešku, više nego dosta.
Коментари