Koju igru igraš - dopunjeno izdanje

Nekoliko ljudi čije mišljenje cenim mi reče da treba da nastavim da pišem ovde, uglavnom sa istim obrazloženjem ili obrazloženjima, a i ja imam tu potrebu, pa ću da pišem, i to ću da pišem sadtekprobuđenaibezcigara, dok ne navučem masku pristojnog ponašanja.

Ovo je prošireno izdanje priče objavljene na fejsu, dok je ovaj blog bio neopravdano "na ledu". Ali šta ću, ja sam žena klimakterična, hirovita, može mi se da čas otvaram, čas zatvaram svoj blog, moj blog, moja prćija, kome se ne dopada, odabi' od karaule, ja znam da onih petoro četvoro troje ljudi što čita voli to što pišem. Nedavno su mi skrenuli pažnju da generalno, ne ovde u blogu, ne budem tako otvorena, da me ljudi ne bi sažaljevali (jer, svako iz svog ugla posmatra). Slatko se smejem na tu opasku. Pa sve ovo ovde je samo vrh ledenog brega. 

Razmišljam nešto, jes' da neću otkriti toplu vodu sa onim "sto ljudi, sto ćudi", niti sa onim "svako iz svog ugla gleda", niti sa onim "svako čuje onako kako želi ili kako je navikao da sluša", ali, razmišljam, posmatrajući ljude, a sebe pre svega, koliko je Erik Bern pametan čovek, pa napisa onu knjigu o igrama u ponašanju, mada ovo ovde obuhvata malo širi dijapazon, bar koliko se ja sećam, odavno je nisam čitala.

Ispade da smo svi neki kontrol frikovi, jebote... Daj ti meni da ja držim konce u svojim rukama, da situacija ne izmakne kontroli. Mojoj, tvojoj, čijoj god. To jedno. I onda to posle projektuješ i na druge ljude. stalno misliš da bi oni nešto da kontrolišu, da tobom manipulišu, il' da te zajebu, u najboljem slučaju, pa preko varijante "iznevere", do one najgore - "izdaju".

Ako sam ja sebi dodelila u svojoj glavi ulogu Zvončice, a uloga, na primer, "femme fatale" mi se ne uklapa ni u životu, ni u glavi, onda sam Zvončica, i čik nek' neko proba da me postavi na neko drugo mesto - na dam se! A i da nekom uspe, brzo ja nađem načina da to vratim na svoje mesto. Jer sam JA to tako sebi zacrtala. Neko drugi mi makar pokaže neku drugu sliku, ja to uredno prihvatim i aminujem, al' jok, ne da mi đavo mira, moram da se vratim u Zvončicu, pa to ti je! 

I onda sam nekog izneverila, izigrala, sjebala mu koncepciju. Zašto? Pa zato što on ne vidi Zvončicu, ne vidi ni "femme fatale", nego možda nešto sasvim treće, što je u njegovoj glavi, jer ima svoje predstave o životu i ljudima.

Isto važi i za mene, neko kaže ili uradi nešto za šta ja imam u glavi već predodređenu predstavu i cap! shvatim to onako kako sam ja sebi zacrtala, il' me život naučio, il' mi se u datom trenutku učinilo... A ono bude deseto... Dok glupi Bošnjo (tj ja) skonta, pa se lupi po čelu, pa kaže sebi - aaaaaaaaaaaaaaaaaa, nije to bilo ovo, nego ono, prođe voz! 

I generalno ljudi najčešće igraju neke igre, svako iz svojih razloga, nose neke maske i ja to poštujem. Svako se štiti kako može i ume, ili se, naprotiv, izlaže riziku da dobije po nosu, ili otvoreno traži đavola... I u igranju tih igara gledaju da njihova pravila pobede, logično, bilo da se radi o dobrom ili o lošem... 

I da dokažu sebi da su bili u pravu, jer drugačiju mogućnost ne dopuštaju. Mnogo vole ljudi da budu u pravu, ja prva. I da se dokaže da nisu od juče i da razumeju i sklapaju kockice, ovo, ono... 

A sad, dal' baš razumemo i dal' smo tol'ko pametni, to je već diskutabilno.

Tako i meni savetuju ponekad da igram igre, one uobičajene, sa trčanjem oko stola i te fore, a ja još jednom ponavljam, da svi utvrdimo gradivo - ne mogu, ne umem i neću. Eto, ja trčala samo šest dana oko ovog bloga pre nego što sam se vratila, jako mi femkanje, ubilo se...

A tek što se tiče muško-ženskih odnosa! Onima koji umeju da igraju mogu samo da kažem - bravo majstori, a naročito majstorice! Ovi prvi i tako "razmišljaju" uglavnom ne mozgom, nego nekim drugim mestom, ali taki im je kod ucrtan negde u genima, lovački nagon, ovo, ono. A ove druge su većinom skontale da što ga više jebeš u glavu, bolja si mu, jer su takva pravila igre. I ponekad se, igrajući igre, žene služe tako plitkim fazonima, projektujući svoje slabosti, komplekse i nesigurnosti, a muškarci na to "padaju" (jer tako žele), ma koliko mudri i zreli naizgled bili. Ja kad pokušam da igram te igre, uglavnom dobijem po nosu. I zato što ne umem, i zato što sam to što sam, da se ne lažemo. 

Pošto je tema, rekoh, opširna, biće ovde i nastavak. Moram ovde da stanem jer bih postala previše gorka i neprijatna prema sebi da sam nastavila misao iz prethodnog pasusa, pa bi onda ljudima bilo neprijatno čak to i da čitaju - eto, već navlačim masku.

Al' biće nastavak, biće. I to najbolje da bude upravo uz jutarnju kafu, bez cigara.